Наш тим чине
Никола Вујчић, ванредни професор на Катедри за германистику, Филолошко-уметничком факултету, Универзитету у Крагујевцу. Изводи наставу на лингвистичким предметима на основним и мастер академским студијама: Творба речи немачког језика, Лексикологија, Лингвистика текста и Увод у контрастирање немачког и српског језика. Завршио је основне студије немачког језика и књижевности на истом факултету, док је магистарске студије завршио на Институту за германистику Филозофског факултету Универзитета у Ростоку у Немачкој, где је такође и докторирао 2018. године. У својој докторској дисертацији, из области лингвистичке анализе дискурса, која је објављена у Немачкој, испитивао је дискурс о распаду Савезне Федеративне Републике Југославије у немачком недељнику DER SPIEGEL. Коаутор је тренутно јединог преводног фразеолошког речника у оба смера за језички пар немачки и српски. Његове области интересовања обухватају примењену лингвистику у ширем смислу, контрастивну лингвистику дискурса, формулаични језик као и лексичку семантику и прагматику.
Јулијана Вулетић Ђурић је доцент на Катедри за германистику Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, где предаје предмете из уже научне области Немачки језик. Дипломирала је 1986. године у Берлину на Хумболтовом универзитету, након чега до 1996.године ради као преводилац за немачки језик у фабрици аутомобила „Застава“. Истовремено је ангажована и као хонорарни предавач немачког језика на Економском факултету у Крагујевцу, Другој крагујевачкој гимназији, Медицинској и Првој техничкој школи у Крагујевцу. Од 1989. године а и данас ради као судски тумач за немачки језик. Крајем 90-их и почетком 2000-их ангажована је као хонорарни преводилац при Скупштини града Крагујевца; тада започиње рад на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу као лектор и виши лектор за немачки језик. Почетком 2016.године на истом факултету стиче научни назив доктор наука – филолошке науке. Њена истраживачка интересовања усмерена су на области контактне лингвистике, транслатологије и фразеологије. Током досадашње академске каријере објавила је више научних и стручних радова из поменутих области и неколико књижевних и стручних превода. Њена монографија Српски језик у Немачкој: промене и замена биће објављена 2024.године.Активно је учествовала на бројним скуповима и конференцијама у земљи и иностранству као и на семинарима стручног усавршавања.
Георгина Фреи (раније Драговић) ради као доцент за методику наставе немачког језика и књижевности на Универзитету у Крагујевцу, где се бави образовањем наставника немачког језика. Докторат је стекла на Универзитету у Фрибургу у Швајцарској у области глотодидактике. Њено радно искуство укључује предавање немачког језика у основним и средњим школама и на универзитетима у Србији, рад у својству сарадника у истраживању на Универзитету у Фрибургу у Швајцарској као и усмено и писмено превођење у привреди. Као истраживачица највише је заинтересована за онлајн наставу/учење, употребу вештачке интелигенције у настави страних језика, драмску педагогију и учење/подучавање граматике. У вези с овим истраживачким темама, развила је и спровела бројне радионице и усавршавања за наставнике широм Европе (непосредно и онлајн). Учествује редовно на конференцијама где је предстаља резултате свог истраживачког рада. Поред академског рада, активно доприноси Гете-институту као мултипликаторка и члан је Удружења наставника немачког језика у Србији.
Марија Нијемчевић Перовић је доцент на Катедри за германистику Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, где предаје предмете из уже научне области Методика наставе немачког језика и књижевности. Дипломирала је 2010. године, након чега завршава мастер студија 2013. године. Своје академско образовање заокружила је 2021. године на истом факултету, стекавши научни назив доктор наука – филолошке науке. Њена истраживачка интересовања усмерена су на област глотодидактике, са фокусом на образовање будућих наставника немачког језика. Током досадашње академске каријере објавила је више научних и стручних радова о примени стратегија учења, перформативних приступа и дигиталних алата у настави и учењу страних језика, чиме је дала значајан допринос развоју поменутог науцног поља. Активно је учествовала на бројним скуповима и конференцијама, као и на семинарима стручног усавршавања. Нарочито се истиче као ауторка и реализаторка програма стручног усавршавања за наставнике, пружајући значајан допринос унапређењу педагошких пракси у домену образовно-васпитног рада. Имала је прилику да учествује у програмима размене наставника преко Ерасмус+ програма, што је додатно обогатило њен професионални профил.
Александар Николић је асистент на Одсеку за германистику на Филозофском факултету у Новом Саду, где реализује вежбе из уже научне области Морфологије, Синтаксе, Фонетике и фонологије као и Лексикологије немачког језика. Дипломирао је 2017. године, након чега завршава мастер студија 2019. године. Александар исте године уписује докторске академске студије на матичном факултету из Језика и књижевности – модул језик. Истраживачка интересовања усмерена су превасходно на истраживање партикула у немачком језику, што уједно представља и предмет истраживања у докторској тези. Током досадашње академске каријере објавио је више научних и стручних радова о партикулама у српском и немачком језику. Поред примарног поља интересовања Александар је такође објавио научне радове из области фразеологије немачког језика, као и културно-специфичне лексике. Активно је учествовао на бројним скуповима и конференцијама, као и на семинарима стручног усавршавања, али и радионицама од којих издваја преводилачку секцију Одсека за германистику у Новом Саду која је резултирала објављивањем превода романа „Гегавац“, аустријске списатељице Карин Пешка. Такође истиче учешће на пројекту „GDSD“ у сарадњи Педагошког факултета у Вајнгартену, Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и Филозофског факултета у Новом Саду.
Дијана Стојић (раније Јагодић) је асистент на Катедри за рачунарско и софтверско инжењерство Факултета техничких наука у Чачку, где држи вежбе из групе предмета из уже научне области Рачунарска техника. Дипломирала је 2011. године, након чега завршава мастер студије 2012. године и стиче звање Мастер инжењер електротехнике и рачунарства. Тренутно је студент докторских студија на Факултету техничких наука на смеру Електротехничко и рачунарско инжењерство, модуо Рачунарска техника. Као студент докторских студија била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја и тада се укључује у рад Лабораторије за рачунарску технику на Факултету техничких наука где се касније и запошљава. Њена истраживачка интересовања су у областима примене и имплементације вештачких неуронских мрежа и примене неинвазивних оптичких метода у дијагностици и мониторингу сколиозе кичме. Објавила је више научних радова на конференцијама у земљи и иностранству.