Na tribini je predstavljen projekat Fonda za nauku Srbije koji se realizuje u okviru programa PROMIS 2023: Nemačko-srpski rečnik kolokacija za nastavu nemačkog jezika kao stranog / German-Serbian Collocation Dictionary for German Language Learning and Teaching (akronim DeSKoll).
O projektu su govorili: rukovodilac projekta prof. dr Nikola Vujčić (FILUM, Kragujevac) i saradnice na projektu ‒ docent dr Georgina Frei (FILUM, Kragujevac) i Dijana Stojić (Fakultet tehničkih nauka u Čačku). Učesnike tribine je pozdravio prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Skupštine Vukove zadužbine.
Istraživački tim čine eksperti sa Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu (koji je i nosilac projekta), Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Fakulteta tehničkih nauka u Čačku. Konačni cilj projekta predstavlja izrada nemačko-srpskog rečnika kolokacija dostupnog u formi veb i mobilne aplikacije. Planirano je da se rad odvija kroz osam faza: tehničko-informatička faza u kojoj se kreiraju onlajn platforma i mobilna aplikacija, sledi teorijsko određivanje koncepta kolokacije, zatim definisanje kolokacionih baza, određivanje kolokacija sa odgovarajućim primerima na osnovu definisanog spiska reči, određivanje odgovarajućih srpskih prevodnih ekvivalenata nemačkih kolokacija, unos pripremljenih podataka u kreirani sistem veb i mobilnih aplikacija, generisanje zadataka na osnovu usvojenih kolokacija i dodeljenih primera i kontrola i adaptacija unesenih podataka. Kolokacije su za potrebe ovog projekta definisane kao uzuelni leksički spoj, sastavljen od autosemantičke baze, eventualnih sinsemantičkih pratećih elemenata i preferiranog kolokatora, koji je fiksiran u mentalnom leksikonu i može se reprodukovati kao celina bez svojstva idiomatičnosti.
Planirani rečnik kolokacija ima sledeću makrostrukturu: prateći delovi rečnika (informacije o projektu, uputstvo za korišćenje, kodovi i skraćenice, impresum, spisak relevantne literature); centralni deo rečnika – odrednice i odgovarajuća vežbanja. Na nivou mikrostrukture objašnjena je materijalna osnova: morfološke karakteristike, sintaksičke karakteristike (stilske karakteristike) i pripadnost jezičkom nivou (A1‒C1+).
Kao osnovni izazov u prevođenju kolokacija pomenuto je nepostojanje paralelnih korpusa, dok bi istraživanje postojeće prevodne književnosti zahtevalo veliki angažman sa neizvesnim ishodom. Kao realne mogućnosti pomenuto je pretraživanje postojećih korpusa srpskog jezika (korpusi clarin.si i matf.bg.ac.rs) kao i postojeće kolokacijske baze hrvatskog jezika uz odgovarajuće izmene. Kolokacione baze će inače biti ekscerpirane iz postojećih lista reči koje je normirao Gete institut za nivoe A1, A2 i B1, a za više nivoe korpus će uraditi članovi projektnog tima.
Za veb aplikaciju je izabrana WordPress platforma, prilagođena za pregledanje sa svih vrsta uređaja. Planiraju se aplikacije za Android i iOS operativne sisteme, prilagođene za pregledanje sa svih vrsta mobilnih uređaja (sve veličine ekrana tableta i mobilnih telefona). Preuzimanje aplikacija će biti omogućeno na veb stranici projekta, a za rad aplikacije neće biti potreban pristup internetu. Bazu podataka će popunjavati administratori kroz veb aplikaciju, ali će izmene u bazi zahtevati preuzimanje novih verzija mobilnih aplikacija. Prva verzija veb prezentacije projekta je dostupna na adresi: https://deskoll-dictionary.kg.ac.rs/
U razgovoru povodom predstavljenog projekta učestvovale su dr Olivera Durbaba (Filološki fakultet, Beograd), dr Ljubica Đurić (Filološki fakultet, Beograd), dr Dragana Radojević (Filološki fakultet u Beograd), dr Nataša Stanković Šošo (Filološki fakultet, Beograd), Kristina Ilić, doktorand i demonstrator na katedri za germanistiku (Filološki fakultet u Beogradu), Aleksandra Brajović, doktorand na Institutu za slavistku Univerziteta u Beču i studenti master studija na Filološkom fakultetu u Beogradu. Razmenjena su iskustva u domenu glotodidaktike stečena u nastavi srpskog jezika i književnosti; a posebno su pokrenuta pitanja fukcionisanja planirane aplikacije, mogućnosti interakcije korisnika sa nastavnikom, ciljne grupe planiranog rečnika (pomenuti su učenici i nastavnici nemačkog jezika kao i prevodioci), zatim pitanje načina određivanja jezičkog nivoa konkretnih kolokacija, izrade korpusa ekscerpiranih udžbenika nemačkog jezika (koji su svi u digitalnom formatu), mogućnost izrade obrnutog rečnika kolokacija koji bi poslužio učenicima srpskog kao naslednog jezika i održivost baze smeštene na serveru FILUMa po završetku projekta.
Biljana Sikimić
